Императори Сверуски

Потомство:
Александар І Павлович; Константин Павлович; Николај І Павлович; Александра Павловна; Елена Павловна; Марија Павловна; Катарина Павловна; Олга Павловна; Ана Павловна.

Павле І Петрович (рус. Павел І Петрович; Санкт Петербург, 1. октобар 1754 — Санкт Петербург, 23. март 1801) је био руски император од 1796. до 1801. године.
Прожет идејама витештва, бранио је Малту и од Наполеона и од Велике Британије и пружио је заштиту малтешким витезовима. Постао је и велики мајстор малтешких витезова.
Син је Петра ІІІ и Катарине Велике. Након што је убила свога супруга, Катарина Велика је говорила да његов отац није Петар ІІІ Фјодорович, него њен љубавник Сергеј Салтиков. Међутим, дечак је био сличан Петру ІІІ. Павле је првих седам година живота провео под контролом старе царице Јелисавете.
Павле је постао цар након што је умрла Катарина Велика 5. новембра 1796. године. Тада се говорило да је царица Катарина оставила тестамент по коме је Павла искључила из линије наслеђивања и да је одредила да цар буде његов син, тј. њен унук Александар І Павлович. Чим је царица умрла Павле је кренуо у потрагу да нађе и уништи тестамент. Царица је доста дуго држала Павла у страху да он неће бити наследник. Због претрпљеног страха, једна од првих мера новог цара је било доношење закона о наслеђивању династије Романов.
За време прве године власти поништио је многе законе своје мајке. Дозволио је најпознатијем критичару Катарине Велике Александру Николајевичу Радишчеву да се врати из прогонства у Сибиру. С друге стране оптуживао је људе да су јакобинци и протеривао би их и због ношења француске одеће или читања француских књига. Свога оца Петра ІІІ сахранио је са великим почастима. Катарина Велика је пред своју смрт спремала војску за напад на Персију. Павле је опозвао и ту одлуку своје мајке.
Осим Радишчева ослободио је Новикова и Тадеуша Кошћушка, али ову двојицу је држао у кућном притвору. Руско племство је сматрао декадентним и корумпираним. Имао је намеру да створи витешке идеале и да очисти руски двор и племство од неморала из доба владавине његове мајке. Богато је наградио оне који су подржали његова залагања за успоставу витешких идеала у руском друштву. Казнио је оне, који нису делили његов витешки поглед на свет. Сменио је 7 фелдмаршала и 333 генерала.
Изабран је за великог мајстора малтешких витезова. Наполеон је заузео Малту, па су малтешки витезови нашли уточиште у Русији. Успоставио је руску традицију малтешких витезова унутар царских редова у Русији. Саградио је три скупа замка око Москве. Са Аном Лопухином је по свој прилици исто имао однос близак платонском односу у његовом идеалу витешког понашања.

Извор: www.wikipedia.com